top of page
O JOGI
O JOGI
Joga je drevna praktična disciplina, nauka i metoda koja oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja. Zbog svog holističkog pristupa i delotvornosti koja se potvrđivala hiljadama godina poslednjih decenija i naučno se afirmisala kao preventivna, terapeutska i antistresna metoda vežbanja. Joga je postala internacionalni pojam i nedavno je stavljena na spisak „Nematerijalne kulturne baštine čovečanstva“ od strane Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO). Zakonski okvir u kome se odvijaju aktivnosti joge u Srbiji uređen je od strane Ministarstva zdravlja i Ministarstva omladine i sporta. Od strane Ministarstva zdravlja joga se uređuje Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS 72/09; član 235 i 236) i Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Sl. glasnik RS 107/05; član 6).
Sama reč joga potiče iz sanskrita i znači jedinstvo, sjediniti, povezati. Joga znači biti ono što jesmo, biti jedno sa našom suštinskom prirodom, stanje u kom su telo, um i duša u potpunoj harmoniji. Takav sklad i jedinstvo nas dovodi do savršenog zdravlja i smirenosti, do podizanja svesti o sebi i drugima, do višeg stepena razumevanja sopstvenog funkcionisanja, smislu života i našeg odnosa prema celom postojanju. Ona nam svojim tehnikama pomaže da se vratimo u svoje izvorno stanje celovitosti, sklada i prirodnosti.
Joga se na fizičkom nivou sastoji iz asana vežbi i položaja tela. Generalno, asana znači određeni položaj u kojem možemo da se zadržimo duže vreme udobno i opušteno. Asane imaju nazive koji opisuju sam telesni položaj (skandarasana – položaj na ramenima, paščimotanasana - istezanje leđa, utan prištasana – podizanje gornjeg dela tela, virasana – položaj junaka, siršasana – stoj na glavi) ili su im nazivi izvedeni iz fenomena koji se mogu naći u prirodi, društvu i svemiru, poput planine (sumeruasana), vrikšasana (stablo), biljaka (lotos-padmasana), životinja (mardžariasana-mačka, kurmasana-kornjača, lav – simhasana), sarvangasana – sveća, halasana – plug, Pozdrav Suncu, Mesecu, Zemlji, Vetru, Moru i slično. Asane su psihosomatske vežbe koje povećavaju fleksibilnost, elastičnost, snagu i vitalnost tela, poboljšavaju razgibanost i mišični tonus. Ovim vežbama postižemo fizički i psihički mir, staloženost, smirenost uma, opuštenost, osećaj unutarnje slobode i mira, otklanjajući energetske i telesne blokade, napetost i stres.
Kombinacijom asana – svesnog kretanja i zaustavljanja tela i svesnog, pravilnog i potpunog disanja, joga utiče na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, čime se utiče na celokupni kvalitet života. Jogom se povećava otpornost na stres, ali se takođe poboljšavaju i autonomne nervne funkcije i smanjuju simptomi astme i drugih bolesti respiratornog sistema, jačaju se pluća i srce, normalizuje krvni pritisak, pročišćava krv, povećava se apsorpcija kiseonika, stabilizuje i usklađuje rad nervnog sistema, ubrzava proces lečenja i ozdravljenja, povećava imunitet, odstranjuje stres, nervozu i potištenost, umiruje misli i osećanja. Joga daje odlične rezultate kod problema sa zglobovima, kostima i kičmom. Sistematska i redovna praksa joge, budući da ima celovit i uravnotežujuć učinak na telo i duh, pomaže ljudima u savladavanju svakodnevnih zadataka, teškoća, briga, da se izdignu iznad životnih izazova i komplikacija i efektivno oslobode fizičkih, mentalnih i psihosomatskih tegoba i time pomognu sami sebi. A upravo zdravi ljudi mogu značajno doprineti dobrobiti i napretku svoje zajednice.
Izazov koji asane postavljaju nudi nam mogućnost da istražimo i ispitamo sve oblike svojih emocija, kao i svoje koncentracije, svojih namera, mentalne stavove i ojačamo svoju volju i strpljenje. To činimo tako što vežbanjem popravljamo svoje držanje, postajući otmeniji i ljupkiji, uravnotežujući naše materijalno telo sa našim duhovnim planom. Čas joge se uglavnom sastoji iz telesnih vežbi, vežbi disanja i opuštanja i ako vreme dozvoljava kratke meditacije. Tako čas joge postaje najlepši i najmirniji sat u danu, nakon kojeg se osećamo bolje i svežije. Vežbanjem stičemo životnu radost, snagu i hrabrost.
Fizički deo joga-vežbi postaje sredstvo za razvoj svesti koju širimo na svaki deo tela. Joga pokazuje povezanost između tela, daha i uma. Svesnim i pravilnim i voljnim disanjem, raznim tehnikama pranajame, upravljamo životnom energijom pri čemu dolazi do porasta vitalnosti, oslobađanja tela od otrova, čišćenja energetskih kanala. Ako se redovno vežba može dovesti do buđenja uspavanih sposobnosti, unutarnjeg mira, opuštenosti, mentalne bistrine i poboljšanja memorije. Kratkim tehnikama meditacije osvešćujemo funkcionisanje našeg uma, posmatranjem misli i osećanja, i produbljujemo osećaj unutarnje tišine i mira.
Naročitu pažnju joga posvećuje kičmenom stubu čija povećana elastičnost ne rezultira samo dobrim zdravljem, nego i uspešno suzbija mnogobrojne poteškoće od kojih pate ljudi današnjice. Asane opružaju, masiraju i stimulišu ne samo mišiće, nego i unutrašnje organe i sistem žlezda. Pranajama je delotvorna protiv lošeg načina disanja, koji je veoma rasprostranjen. Kontrolisane tehnike disanja akiviraju inače neakivne mišiće grudi. Pluća se ispunjavaju do svog punog kapacita i poboljšano je uzimanje kiseonika. Kroz jogu se stimulišu svi delovi našeg tela, da bi kao celina funkcionisali u najboljem zdravlju, smireno i opušteno.
Joga, iako je nastala u Indiji, ne pripada samo njoj već celom svetu i predstavlja dragocen poklon indijskih mudraca, Jogija, svetu. Nauka koju su oni razvili kroz stotine i hiljade godina, istražujući prirodu i svemir uronjeni u meditaciju, ponikla je iz njihove želje da pomognu ljudima u svim mogućim životnim uslovima, bez upotrebe instrumenata, lekova i drugih spoljašnjih sredstava. Oni su želeli metodu koja bi zavisila samo od onog čime svaki čovek već raspolaže: njegovog tela, uma i duha.
Joga je jednostavna, prirodna, neutralna i univerzalna. Joga je namenjena čoveku bez obzira na njegove unutrašnje i spoljašnje karakteristike, starost, pol, telesnu spremnost, veru, rasu i naciju, njene metode i tehnike oplemenjuju, osnažuju i uravnotežuju čoveka u svim njegovim aspektima, oslobađajući ga od loših osobina i navika, istrajnom i postupnom praksom. Sve vežbe joge, pa tako i disanje, izvode se svesno, polako, bez napetosti i želje za isticanjem i takmičenjem, i rade se do granica ugodnosti. Ako postoje zdravstveni problemi ili nedoumice potrebno je konsultovati se sa lekarom, terapeutom i instruktorom joge o daljim smernicama.
Dakle, imajte poverenja, samopouzdanja, razvijajte svoju snagu volje, sposobnost koncentracije, razumevanja i ljubavi - uz pomoć joge. Različite su pobude za vežbanje joge. Jedni mogu želeti da je rade samo radi fizičkog zdravlja, rekreacije, drugi da bi naučili da se koncentrišu, a neki vežbaju zbog određenih filozofskih ubeđenja i da bi stekli unutarnji mir i ravnotežu. Šta god da je vaš cilj, njeni rezultati se razvijaju prirodno i postepeno. Joga je prirodan put i ako budete vežbali ispravno, sa verom (a to neće biti lako), možete računati sa činjenicom da pouzdano napredujete ka cilju, koji god da je, i da gradite temelj za život celovitosti, sreće i mira.
bottom of page